 |
Урош Предић
.| Uroš Predić - akademski slikar, rođen u Orlovatu 07.12.1857. godine. Detinjstvo je proveo u Orlovatu gde je i završio osnovnu školu. Dalje školovanje nastavio je u Pančevu, a slikarstvo je studirao u Beču. Svoj umetnički rad ostvarivao je u Beogradu i u drugim mestima Srbije, a posebno u Vojvodini. Vezu sa rodnim Orlovatom nikad nije prekidao. Bio je onakav kakav je mogao da bude sin banatske ravnice. Širok kao nebo, plodan kao njive i miran kao Tamiš. Njegove slike predstavljaju najvisi domet akademskog realizma u srpskom slikarstvu s kraja XIX veka. |
|
 |
Njegova platna, savremeni potezi kista, skladne boje i oblika kao da su izvirali iz rodnog Orlovata odakle je crpeo teme slušajući svoje seljake, njihove priče, jadikovke, veselja, pesme i legende i bio ,,živopisac" onakvog kakvog su oni želeli i imali predstavu o sebi. Za života osporavan zbog stila, ali hvaljen zbog tehničke čistote i izraza, stvario je u vremenu intenzivnih promena u slikarstvu kada stilovi moderne stvaraju nove stranice umetničkog izraza, ne shvatajući i ne prihvatajući ih, premda je bio poznavalac svega novog, ali sumnjičav u odnosu na njihove vrednosti. |
| Hvaljenje i preuveličavan od strane konzervativne kritike i podržavan od neobaveštene publike kako su govorili modernisti, osparavajući njegovo delo u srpskom slikarstvu, govoreći da æe njegove slike, njegovo delo, živeti samo za njegovim vremenom i da će poput najbanalnije,nevredne literature biti zaboravljeno već posle prvog čitanja. No, još za života svrstan je u velikane srpskog slikarstva. Sa njegovim delima, delma Paje jovanovića i Steve Todorovića akademski realizam dostiže najviši nivo. Teme koje je radio Predić su raznolike i kreæu se od portretskog slikarstva preko istorijskih i crkvenih motiva, do kompozicija iz svakodnevnog života zbog kojih je postao popularan i omiljen kod naroda. |
 |
 |
Kao portretista Predić se dokazao još kao student skrenuvši na sebe pažnju platnom ,,Moravkinja" i studijom deèije glave nazvanom ,,Naburena devojčica". Teme istorijske sadržine i one koje su inspirisane narodnom poezijom, slike: "Bosanski begunci", "Starina Novak", ''Srbi oko guslara'' i dr. su rađene zvučnim koloritom, zanatskom besprekornošću, ali i kako pojedinačni kritičari kažu bez dubljeg smisla, premda je očigledno da je u te radove uneo sav svoj talenat. Sredinom osamdesetih godina, boraveći u Orlovatu, Predića su počele zaokupljati teme iz narodnog života, na kojima će raditi narednih nekoliko godina.U tom razdoblju Predićevog stvaranja nastaju čuvena i poznata dela: |
| ''Deca kod bunara'', ''Deca pod dudom'', ''Banaćanin pred vratima advokata'', ''Biće belaja'',''Vesela braća, žalosna im majka'', ''Siroče na majčinom grobu'' i dr. Na svim navedenim radovima može se uočiti izvrsno poznavanje slikarskog zanata; razvijeni smisao za humor; i blagonaklone pouke. Ovim kompozicijama Predić, kako je sam govorio, želeo je da šiba greške naroda i da ih nasmejava, jer će ih na taj način najbolje podučiti. Psebno ćemo se osvrnuti na period zivota i umetnièkog stvaranja Uroša Predića nazvanog vojvođanskim razdobljem. To razdoblje je obuhvatalo dvadesetak godina, pravedno raspoređenih između dva veka.To je vreme pune Predićeve umetničke zrelosti. Većim delom, stalno je nastanjen u Orlovatu gde je radio pejzaže i studije iz banatske seoske svakodnevnice. |
|
 |
Najznačajniji iz tog vremena mu je ikonostas crkve u Bečeju, vrhunsko ostvarenje u Predićevom crkvenom slikarstvu što je predstavljalo uzor i obrazac za sve njegove potanje radove u ovoj oblasti koja je stalno prisutna u njegovom stvaralastvu. Izmedju ostalog uradio je ikonostas crkve u Perlezu, patrijaski dvor u Sremskim Karlovcima, Njegosevu kapelu na Lovcenu i mnogo drugih. Za vreme boravka u Orlovatu i rada u Starom Bečeju i ostalim mestima Vojvodine, Predic je uradio čitav niz portreta poznatih vojvođanskih ličnosti bogatijih slojeva društava. Time postaje zvanicni portretista vojvođanskog građanstva i klera. |
| Do kraja zivota Uros Predić, već živa legenada proteklog vremena i umetnosti, živi u Beogradu. Radi i slika predano ne napuštajući realističke vode, ali bez znaèajnijih ostvarenja. Umro je 1953.god. u Beogradu, dostojno ispraćen od javnosti. Sve do smrti Predić nije prekidao vezu sa Orlovatom. Koliko je bio privržen svojim 'dragim Orlovaćanima' potvrđuje i njegova oporuka iz 1949. god. na osnovu koje su njegovi posmrtni ostatci preneseni iz Beograda u Orlovat i položeni u porodičnu grobnicu. |
 |
 |
Jednoj mutnog februarskog dana dočekali su ga
Orlovaćani na železničkoj stanici i poslednji put proneli kroz
blatnjave seoske ulice. Ljudi su ćutke i s poštovanjem pozdravljali
čoveka koji je svojom kičicom ovekovečio orlovatske ulice, kuće, ljude
i naravi. Na malom seoskom groblju preko pruge nalazi se spomen ploča na kojoj piše da se tu za večna vremena nastavnio veliki umetnik Uroš Predić. |
 |
